Trofeji su tamo gde je Ana Antonijević

Sve je počelo davno u slavnoj ekipi užičkog Jedinstva. Talenat i umeće na odgovornoj poziciji dizača pokazala je tada tinejdžerka Ana Antonijević (34). Posle je kvalitet nadograđivala u jakim evropskim klubovima i u reprezentativnom dresu, a usput i podizala pehare.

Iako je često u karijeri zbog nedostatka sreće morala da napravi jedan korak napred, pa dva nazad, nije posustajala ni odustajala. U njenoj igri ove sezone ponovo mogu da uživaju domaći ljubitelji odbojke. Jedan trofej sa Železničarom je već osvojila u septembru, a u nedelju će krenuti u napad na drugi.

U finalu Kupa Srbije u Lajkovcu domaći tim će igrati protiv Crvene zvezde (19 časova, RTS). Ana će na tom susretu imati lepu priliku da obogati kolekciju u kojoj su već brojni kako domaći, tako i inostrani trofeji (Francuska, Švajcarska, Rumunija).

„Oseća se euforija nekoliko dana, posebno je zanimljivo što će na istom mestu biti žensko i muško finale. Mogu da kažem da smo mi spremne, imale smo pre dva dana prijateljsku utakmicu sa Jedinstvom iz Stare Pazove, koja je rezultatski dobro prošla. Naravno ima nekih nedostataka, ipak je ekipa mlada, tako da ne može da bude sve idealno“, ispričala je Ana Antonijević na početku razovora za Mozzart Sport.

Može da se pohvali da je osvojila zlato na EP, Evropsku ligu, prvenstvo Francuske pet puta, četiri trofeja u šampionatu Švajcarske, dve titule u Srbiji, jednu u Rumuniji, ima pet kupova sa Kanom, dva sa Albom, četiri sa Volerom, po jedan sa Jedinstvom i Poštarom... Definitivno zna kako se do njih dolazi i kako se igraju finalne utakmice.

„Kup je specifičan jer je samo taj jedan susret, i često zavisi od toga kako se probudiš tog dana. Definitivno je sreća veliki faktor, jer oba tima osećaju pritisak i ne presudi samo kvalitet. U plej-ofu se igra nekoliko utakmica, pa ima prostora za popravni, a ovde nema. U našoj ekipi ima mladih igračica koje prvi put igraju za trofej, tako da će veoma bitno biti da smanjimo greške. Ko bude to uspeo, doći će do pobede. Verujem da će svi koji dođu u Lajkovac uživati“.

INTERVJU – Dajana Bošković: Nekad sam mislila da ljudi očekuju da budem kao Tijana, ali sada više ne

Crvenu zvezdu igračice iz Železničara dobro poznaju jer su se u ligi sastali već dva puta. Crveno-bele su slavile 3:2 u Lajkovcu, a onda je ekipa Branka Kovačevića uzvratila na Banjici – 3:1.

„Imaju kvalitetan tim, sigurno da će se boriti za trofej i u prvenstvu Srbije. Mislim da prevagu može da im donese Dajana Bošković, koja ih je nedavno pojačala. O Bojani Drči sve najlepše mislim, ona je odavno pokazala njen kvalitet i zašto je smatraju jednom od najboljih. Tu je i Ana Živojinović sa bogatim iskustvom, kao i Jelena Lazić koja je prvi poenter. To su neke igračice otprilike na koje moramo posebnu pažnju da obratimo“, proanalizirala je Antonijevićeva.

MN Press

Čim se bude završila bitka za kup, neće biti mnogo vremena za razmišljanje o pobedi ili porazu. Plej-of brlo brzo startuje. Železničar u razigravanje ulazi sa prve pozicije...

„Uspele smo u poslednjem kolu da izborimo to prvo mesto. Bilo je tokom ligaškog dela oscilacija, biće ih i u plej-ofu, to je normalno. Nekoliko timova će se boriti za šampionsku krunu, već se vidi ko su glavni favoriti. Mi smo osvojile na početku Superkup, dogurale smo do finala Kupa, bile lideri na kraju ligaškog dela – naravno da sam zadovoljna, ali najvažnije tek dolazi. Treba sve to potvrditi u odlučujućim utakmicama“.

Antonijevićeva je prošlog leta stigla u Lajkovac, a klub je njen dolazak ispratio na mrežama sa sledećom rečenicom: Radujemo se i nadamo novim trofejima u narednoj sezoni, dobrodošla Ana.

„Srećna sam bila što sam se vratila posle toliko godina u Srbiju. Ljudi iz kluba su pokazali baš veliko poštovanje prema meni, prijalo je videti koliko imaju poverenja. Kvalitet odbojke se ovde popravlja, mislim da razvoj ide uzlaznom putanjom i to je baš lepo. Vidim da u ligi ima devojaka sa velikim potencijalom. Tu oko mene su Uzelac i Mirosavljević, u Pazovi može da se vidi Tica... Mislim da stasavaju u ozbiljne igrače“.

Sve je spremno za odbojkaški spektakl u Lajkovcu: Karte rasprodate, ekipe motivisane!

Kad je veoma odgovorna pozicija dizača u pitanju, ima svog favorita i to imenjakinju.

„Mnogo mi se sviđa Ana Jakšić koja igra za Ub. Ona mi je broj jedan i mislim da može da uradi velike stvari. Ima to nešto specifično, zna da napravi potez koji baš niko ne očekuje... Mislim da ne treba da brinemo za reprezentativnu budućnost“.

 KARIJERA JE BILA TURBULENTNA, DVE POVREDE SU ME NA DVE GODINE ODVOJILE OD TERENA

Ako se prevrti film unazad, sigurno da može da se zaključi da Antonijevićeva u reprezentativnom dresu nije iskazala sav potencijal... Neke stvari joj se nisu nameštale, a doživela je šok i kada je pala na doping testu zbog kontaminiranog mesa.

„Moja karijera je bila veoma turbulentna, imala sam dve povrede koje su me dve godine odvojile od terena, a o onom drugom i da ne pričam. Definitivno sam se povređivala u nekim ključnim trenucima, kada je trebalo da dostignem vrhunac. U reprezentaciji sam prošla sve mlađe kategorije, igrala sam i kasnije, ali ne nešto mnogo“.

I za nju, a i za Bojanu Drču nije baš bila srećna okolnost što su kao konkurenciju imale nedodirljivu Maju Ognjenović.

„Ona je uvek zasluživala da igra, tako da je dobro imati takvu konkurenciju. Onda se sam boriš da dođeš na njen nivo. Naravno da je teško kad si stalno na klupi i ne igraš, ali i to te negde ojača. Mislim da sam tu stekla neku snagu koju sam pokazala u klubovima. Možda me sputalo na reprezentativnom putu, ali na klupskom sam ostvarila mnogo više... Mnogo toga je u sportu pitanje sreće, apsolutno nije dovoljan talenat. Mora mnogo da se radi i trenira, a moraju i neke stvari da ti se poklope“.

EP 2011. u BG (MN Press)

Kad se priseti klupskih priča, odmah joj sine još veći osmeh zadovoljstva.

„Kan je bio poseban stvarno. Tamo sam provela pet sezona, imali smo odlične rezultate, a i život je bio lep. Sve se tu sklopilo, da su normalni ljudi, uslovi, mesto... U Feneru sam isto bila srećna. Bilo je zanimljivo i živeti u Turskoj, a i igrati u tako jakom prvenstvu, spojila sam lepo i korisno. Tu je među omiljenima i Alba Blaž, u kojoj sam bila prošle sezone a i ranije“.

Lider Železničar tri i po meseca ne zna za poraz na domaćoj sceni

Sve inostrane priče su lepe, ali ona domaća je ipak posebna. Za kraj razgovora Ana o početku karijere i tada moćnom Jedinstvu iz Užica...

„Baš daleko deluje taj period, ali sećam ga se. To je klub u kome sam odrasla, gde sam toliko toga naučila, ne može da se poredi ni sa jednim drugim. Da nije bilo Jedinstva, ne bi ni mene bilo danas tu gde jesam. U Užicu su svi živeli za odbojku, stvarno je bilo posebno. Baš sam sa Marinom Vujović pričala pre neki dan o čuvenim duelima sa Zvezdom, za koju je ona igrala. Utakmice u Šumicama, navijanje, borba ljuta. Nikad se tako nešto više neće ponoviti. Bude i sad nekad ispraćena odbojka sa tribina, ali nije ni slično kao tad. Uživam dok prevrćem te uspomene“, zaključila je Ana Antonijević.

PIŠE: Miljana ROGAČ